Ко је први дошао на идеју да мери дужине неком референтном вредношћу не знам, али пстоји велика вероватноћа да су то били мушкарци :). Поред потребе да се зна шта коме припада и колико је велико иманје, мушкарци још од памтивека до дана данашшнјег имају потребу да се представљају мерама.
Поред мушкараца ништа мање не заостају жене у мерењу својих адута. То ће припаднице лепшег пола искористити у разне сврхе, али најчешћа је за куповину брусева.
Ова дама са слике која кројачким метром нешто мери, види се нека мало нелогична мера. Само 36 цм? или ово нису центиметри? Ту сад почиње забуна.
Још од памтивека, људи су бележили разне димензије, дужине и растојања. Користили су се разним помагалима. Они најексплоатисанији су били дужина прста, величина шаке, дужина подлактице, стопала и тако даље. Недостаци тих мерења је била у томе што не постоје две особе са итом величином тог дела тела. Све те методе нису остале у свакодневној употреби баш из тог једног разлога. Јавила се потреба за неком рачнијом методом мерења.
Поред тога што су људи хтели неке мање ствари, имали су потребу да измере и неке веће димензије и растојања на пример између два места. Били су маштовити и бројали су кораке. Али знамо да има изразито високих људи којима треба много мање корака него нижим. Један корак не представлја никакву дужину већ појам. Једноставно ни једна од тих метода није била универзална. Требало је нешто корисно и једноставно. Нешто што ће ту димензију представлјати што се никад неће променити. Само је било потребно измерити тако нешто и пто представити као еталон мере. Пре више хиљада година такав подухват је био готово немогућ, те су се људи сналазили на разне начине.
Вероватно најстарија мера за дужину је египатски лакат. Коришћен је 3000 година пре нове ере. Дужина од једног лакта је од зглоба лакта до најдужег прста. Мимо тога што сам поменуо да дужина мерена лактом није референтна и поуздана, египатске пирамите још увек стоје. То је доказ да тачност и није толико битна? Видећемо!
Стари грци су користили ширину 16 прста што је било једнако једној стопи. Римљани су ту меру узели од грка поделили је са 12 и назвали је уника. Касније је та мера добила назив инч, што се и данас користи у Америци. На тај начин преклапања мера, добијају се тачнији податак. Повезивање стопе и ширине 16 прста, добија се неки однос који је ближе одређује меру, али још увекнедовољно.
Меру јард је усвојио Хенри први у 12. веку. Америка је прихватила тај стандард мера из енглеске као свој систем мерења.
Да би ствари биле компликованије, мере за дужину су само настајале. Како је коме билод раго, тако је правио мере. Веровали или не, псотоје стотине различитих мера за дужину. Све те мере се мање више користе и дан данас. Неке се користе само у науци, а неке свакондневно. Неке од тих мера, као и њихов однос према метру.
Остатак чланка са наведеним скупом јединица мера можете погледати на сајту Астрономски магазин.
Аутор чланка: Чедомир Станковић
Нема коментара:
Постави коментар