Писма из Шпаније

Је ли овамо пут ка успеху?

Још кад сам ишао у основну школу, причао сам свима како ћу кад порастем да будем геометар। Наравно, на то нико није обраћао пажњу. Ко још обраћа пажњу шта неки клинац прича. Време је пролазило, на то се заборавило. Мислим да сам и ја на то заборавио, али ето, сплетом неких околности уписах средњу геодетску школу. По завршетку сам уписао ПМФ на одсеку за Општу физику. Студирао сам две године и прешао на геодезију. Дипломирао и уписао постдипломске на одсеку за Геоматику. Дошло је време да се то стечено знање употреби негде и добро уновчи. Слатко се насмејах. Шта сад?!

Нисам од оних који се задовољавају малим стварима (зависи за шта). Много сам учио (и још увек учим, као што ћу увек и учити) тако да сад тражим много посла и много пара. След догађаја је познат. Листање атласа и забадање оловке жмурећи, у потрази за местом из снова. Па није баш тако било. Већина људи има већ неку слику и мишљење о неким земљама. На пример Немачка. Земља рада, дисциплине, BMW-а, Штрауса, ски скокова... једном питали Цигу шта ће да ради кад дође смак света, овај је одговорио да ће да иде у Немаћку. Швајцерска или Швица од мила. Обећана земља многих машталица, али не и вољена дестинација исте већине. Енглеска, Француска, Италија нису баш толико популарне, али зато је Аустрија ненадмашиво прва. То је земља 'лаке' зараде по градилиштима. У исто време то је земља валцера, зимских спортова, и Шварценегера.

Ја се нисам определио ни за једну од наведених. Јесте краљевина, али није хладна као Норвешка. Ради се о земљи гитара, црног вина, кориде, кружних токова и ¿шпанских серија? Нееее, то су јужноамеричке сапунице. Ако не верујете да Шпанија има добре серије, одгледајте једну епизоду серије Los Serrano. Ако волите Роднија и Дел Боја или Ренеа из Ало Ало, онда ће вам се и ова допасти, верујте на реч ;)

Дакле Шпанија... на први поглед ништа посебно, али на други или трећи, већ почиње да добија шмек। Али то што изгледа на први поглед није ни пола промила од онога што вас чека ако и кад дођете. Је ли вам се сад врти по глави Барселона, Мадрид, Севиља... Али не, ја сам одабрао град Калатраве, Клевера и Борџија. Град науке и културе у коме је живео Гонзалес, али не онај из цртаћа, већ Marqués de Dos Aguas, што му је иначе титула :D. Апсолутно би било неправедно према многим другим знаменитим личностима да даље набрајам зато што ћу вероватно неког испустити. Лакше је да се каже зелени град Валенсија. Зелени зато што тај скоро милионски град има око 20 стабала дрвећа по глави становника унутар Валенсије. Па ви сад видите колико је то зеленила у самом граду. По самом доласку у овај јединствени скуп културе, класике, уметности, науке и будућности који се зове Валенсија ви више нећете бити оно што сте били. Чим изађете из аеродромске зграде где се осећа керозин почињете да удишете Валенсију.

У зависности од тога којим се превозом одлучите доћи до града, дочекаће вас само пријатна искуства. Једно од мојих првих пријатних искустава је било кад ми је чика шофер градског превоза пожелео добро јутро и захвалио што сам купио карту. О_О Но, то су само ситнице које су иначе свакодневица.

Ако се одлучите за обилазак града и свих знаменитости, мораћу да вас разочарам। Нећете моћи све да погледате у једном месецу, под условом да сваки дан обилазите бар по 10 сати. :) Шта више, мени је било потребно 4 сата само да пропешачим кроз Музеј Лепих Уметности. Ако се задржавате поред сваког дела да га анализирате, евентуално фотографишете, требаће вам пар дана. Али то је само један музеј, а музеји су само једна група знаменитости које треба видети. Да не помињем минијатурна уметничка дела која се налазе свуда по граду, кружне токове који су прича за себе или дрвореде помаранџи. Изнад вас не лете голубови и врапци него папагаји. Ако бих поменуо, као што већ јесам, Калатраву, онда причамо о сасвим другом лицу Валенсије. Као да сте отишли једно 200 година у будућност и шетате се Риом (Рио је река на шпаском, али пошто је пресушила, они су, Шпанци, направили свеобухватни парк у дужини од 7 км који се налази у исушеном речном кориту које је је ширине око 500 м на ужем делу).

Рио је место где људи иду да се релаксирају, одморе, прошетају, да возе бициклу, трче, седе на клупи, играју фудбал, кошарку, тенис, стони тенис, боћање, одбојку, рукомет, (набрајам све оне скортове за које постоје посебно уређени делови за њих :)) Поред свих оних културолошких набрајања, никако не смем да испустим д анапоменем да је Валенсија град бицикли и бициклиста.

Један део Риа је чика Калатрава одлучио да уреди и на њега направи јединствени препознатљиви део Валенсије। Као што је опера за Сиднеј, Хотел једрилица за Дубаи, тако јеС.А.С. за Валенсију С.А.С. је скраћеница од Ciudad de las Artes y las Ciencias или на српском City of Arts and Sciences Јесте да добра књига вреди више од филма, али свака слика вреди хиљаду речи. :)

То да сам реко да се на сваком кораку налазе уметничка дела и грађевине које плене, мислио сам озбиљно, а и више од тога. При помисли на пијацу, сви мање више имамо сличну асоцијацију како бит о изгледало. Гомила изгаженог поврћа на земљи, нервозни сељаци, мирис трулог поврћа, истог оног изгаженог од прошлог дана, да не помињем више. Ево како је то у Валенсији:

Ово је Mercado Central илити зелена пијаца। Сама грађевина је таква да прво станеш пред њом и гледаш мало док не схватиш да је то само пијаца.

Да то је пијаца, где се купује воће и поврће :)

Ово је био мали увод у причу о Шпанији и Валенсији и мом доласку овде због наставка докторских студија. Остале приче ће се само надовезивати на ову са по којом сликом и утиском.