Еурека кутак: Видојевица астрожурка

У част летњег солстиција и младог Месеца, одржан је нов астрофото party на локацији астрономске опсерваторије Видојевица код Прокупља, у трајању од 19. до 23. јуна. Овога пута уз мене су на астрономској опсерваторији били још четири професионална астронома са Астрономске опсерваторије у Београду: Зорица Цветковић, Раде Павловић, Горан Дамљановић и Милан Стојановић. Време за посматрање и снимање је било више него идеално прве три посматрачке ноћи. Seeing је бивао око 2 а кретао се и до 1,7. Ветар тих вечери је био минималан на неких свега 1-2 м/с а у појединим деловима ноћи је чак и сасвим стајао. Оно што је једино било подразумевано за овај термин у години је да је небо било доста светлије јер је активност била баш у периоду солстиција, односно почетка лета када су ноћи најкраће. То је у пракси значило да ништа од снимања није могло да се почиње пре десет сати увече а завршетак је морао да буде најкасније у 3 изјутра. Дакле, за тих четири сата је морало да се уради што више лајтова. У периоду након 3 већ је долазило до лаганог раздањивања услед ефекта зоре и већ око 4 су птичиче у шуми у највеће цвркутале пред излазак Сунца.

Док је професионална екипа астронома обављала на 60 цм телескопу снимања двојних звезда и удаљених квазара за потребе њихових пројеката, ја сам се овог пута јасно определио за једино исправан начин рада у астрофотографији а то је: један објекат за једну ноћ. Идеја је била да сакупим што више light-ова и да благовремено кренем пре сваког снимања са flat-овима рађеним на заласку. Што се flat-ова тиче њих сам само прво вече пропустио тј. одрадио сам их у зору.

На основу темељно проучених више унакрсних метео прогноза, било ми је јасно да ће већ петак вече бити проблематичан са снимањем. Тај петак сам намерно оставио за wide field фото у намери да снимим неке комбинације са куполом у ноћном звезданом аранжману, а што би се касније можда употребило за неку документацију. Овога пута циљеве сам одабрао тако што сам ишао на пар објеката који су ниско на хоризонту и то релативно блиска на југу али ипак на меридијану у току ноћи: Eagle Nebula (М16) и Trifid Nebula (М20). Од зенитно ближих циљева одабрао сам Ring Nebulu (М57) на ивици летњег троугла. Критеријум одабира није био само локацијски, поготову за прва два наведена, већ и тај што су прва два у H-alfa изразити (нарочито Eagle). Ring Nebula је била добар циљ као релативно мали објекат за примарни фокус мог њутна 200/1000, да би се управо на тај начин показала моћ инструмента. Хтео сам такође да испробам крању границу свог Canon 550D немодификованог апарата, у ситуацији када се накупи што више light-а, са каснијом обрадом у stacking софтверу као и финализацијом у Photoshop-у. Парадигма овога би била као када би желели да истестирате неки аутомобил, авион и сл. и да при томе одредите неке њихове тренутне граничне могућности. Јако добар податак је био и тај да је осим задовољавајућег seeing-a било мирно време без влаге која није била присутна због врућине.

Успео сам за сваки објекат да одрадим по 35 light фрејма. На то су морали у просеку по пет да отпадну приликом обраде, због пролазака авиона у видном пољу. Autoguiding систем погоњен Lacerta MGEN-ом је одлично одрадио посао. О потреби кома коректора на њутн телескопу већ не треба трошити сувишне речи.

У петак ујутру на крају посматрања благовремено сам распаковао опрему, знајући да је за то поподне најављена грмљавина са евентуалним падавинама. Нисам хтео да ризикујем и оставио сам опрему у куполи да буде на дохвату руке уколико се прогноза о погоршању времена ипак покаже нетачном. Нажалост, то вече иако се разведрило влажност ваздуха се већ у првим ноћним сатима попела на 85% да би након поноћи било какав рад на телескопу био онемогућен влагом од 95%. Имајући у виду овакве податке једино што сам могао да урадим је да узмем свој фото статив и да са њим кренем да сликам неколико позиција у покушају хватања star trail-ова над куполом као и Млечног пута.

У суботу сам коначно завршио све планиране активности, а временска прогноза је доносила даље погоршање и непогоде. Одлучујем да свој боравак на терену више не продужујем и да се уз велику захвалност поздравим и растанем са горе наведеном екипом домаћина.

На сликама доле приказани су снимани објекти са својим crop верзијама, као и wide field фотографије. Снимано је на њутн телескопу SW 200/1000 у комбинацији са Lacerta MGEN аутогајдером, немодификованим Canon 55D, уз SW кома коректор. Објекти су снимани са по 30 light фрејмова, експозиције по 7 минута на ISO 400. Обрада је вршена у DSS и финално у Photoshop-у. Да би видели слике увећане, кликните на њих: