Лов на екстрасоларне планете

Астрономија је изузетно захвална наука када је реч о популаризацији. Занимљива је што омогућава великом броју љубитеља астрономије, или како се другачије зову астрономи аматери, да учествују у реализацији астрономских истраживања. Заправо, све активности које грађани спроводе у домену науке и допринос истраживањима у тим областима спада у групацију "грађанска наука" (енгл. Citizen Science). Брус Левенстајн је дао две интересантне дефиниције овог појма:

1. Грађанска наука је укључивање ненаучне јавности у доношењу одлука које имају научну или техничку тежину
2. укључивање научника у демократским и политичким процесима.

Термин се примењује још од 80-их година, али можда данас добија посебно на значајну захваљујући развоју. Заправо пројекти оваквог типа имају значаја не само што омогућавају јавности да се укључе у научна истраживања, већ путем едукативних програма омогућава да се наука промовише и јавност стекне бољи увид у оно шта се у науци дешава. Због тога је астрономија јако корисна јер омогућава да се велики број људи укључи у овакве програме, па стога је један од циљева бројних пројеката које научне институције данас спроводе организација и реализација оваквих програма.

Вероватно сте чули за пројекат "Зуниверзум" (енгл. Zooniverse). Пројекат представља групацију већег броја мањих пројеката које омогућавају јавности да применом реалних података до којих су научници дошли истраживањем, да се активно укључе у њихову анализу и тиме помогну у бољем разумевању проблема којима се та истраживања баве. Захваљујући развоју информационе технологије, анализа података је доста поједностављена, јер не морате проћи напорну обуку, већ имате у графички одлично направљеном окружењу направљене обуке за рад, а помоћу интерактивног интерфејса можете обрадити податке и изнети научницима закључке до којих сте дошли. 

Веома успешан 5. Месијеов маратон

У среду, 17. априла, организован је пети по реду Месијеов маратон помоћу опреме Виртуелног телескопа. Овај догађај је увек интересантан за љубитеље астрономије. За то вече које је почело у 20 часова по локалном времену (18 по УТ) па све до 5 ујутру следећег дана посматрано је чак 92 Месијеових објеката. Овај број свакако није мали ако се у обзир узме да укупно има 110 М објеката који спадају у овај каталог и да је догађај због лоших временских услова одложен неколико пута што је умањило број објеката који би могли да се посматрају. 

Ђанлука Маси (лево) и прозор за чет (десно)

Фотографија "Плавог" Месеца

Овог августа имали смо прилике да видимо два пуна Месеца. Први је био 2. августа, а други 31. августа. Појава када се у једном Месецу виде два пуна Месеца није толико честа, дешава се на сваких 2,66 година. Следећи "плави" Месец биће 31. јула 2015. године.

"Плави" Месец представља други пун Месец у току једног календарског месеца. Због чега се ово дешава? Разлог лежи у томе што је дужина лунарног месеца 29,5 дана. То је период који је Месецу потребан да би обишао Земљу и прође корз све своје фазе. Током календарског месеца обично можемо видети један пун Месец, али, повремено, због разлике у дужини лунарног и календарског месеца можемо видети и два пуна Месеца, баш као синоћ.

Због тога одлучио сам да овај догађај забележим својим фотоапаратом. У двориште сам изнео телескоп и поставио опрему. Да бих добио што већу фотографију Месеца овог пута сам користио и Барлово сочиво 2× и направио сам пар фотографија. Резолуција фотографија је 5 мегапиксела и фотографије сам обрадио у Capture NX2 i Photoshop CS3. Од серије фотографија изабрао сам две најбоље и спојио. Тако сам добио фотографију "плавог" Месеца резолуције 4068 х 4068 пиксела. У наставку можете погледати ту фотографију и кликните на њу да би сте је видели у пуној резолуцији.

"Плави" Месец - телескоп Sky Watcher 150/750, Nikon D3100, барлово 2х, експ: 1/100 с

Више о "плавом" Месецу можете прочитати на сајтовима: Свемир, Свет науке, Астрономски магазин и Национална географија.

Астрофотографије са Дебелог Брда

Од 3. до 23. августа на Дебелом Брду одржано под окриљем Истраживачке станице Петница код Ваљеца одржан је посматрачки камп Петничке метеорске групе. На овом програму поред посматрања метеора учесници су имали прилике да се баве и астрофотографијом. Миодраг Секулић, члан АД "Алфа" из Ниша, већ дужи низ година присуствујем овом кампу. Ове године имао је за задатак да одржи краћи курс астрофотографије. Том приликом одржао је три предавања на ову тему и након тога уследио је период од 16 дана када су учесници имали прилике практично да се баве астрофотографијом. Ова локација је одлична за астрофотографију, због своје надморске висине од 1150 метара и једна је од тамнијих локација, гледано по карти светлосног загађења овог дела Балкана. Том приликом направљен је већи број астрофотографија. 

Детаљан извештај Миодрага Секулића можете прочитати на сајту Свет науке, као и фотографије које су том приликом направљене.

Међународни астрономски камп "Летенка 2012."

На Фрушкој Гори од 19. до 22. јула одржан је 12. по реду астрономски камп Летенка. У наслову сам написао да је камп међународног карактера. Нисам ништа погрешио јер и ове године камп су посетили бројни астрономи из суседних земаља: Македонија, Босна и Херецеговина, Хрватска, Словенија и Словачка. 

Отварање кампа

Нове фотографије са Видојевице

Миодраг Секулић, члан астрономског друштва "Алфа" из Ниша, послао је нове фотографије које је снимио са Видојевице. Овом приликом послао је једну широкоугаону фотографију на којој се јасно види метеор који је сагорео у атмосфери и фотографију маглине М8. У наставку можете прочитати нешто више о самом снимању објеката и погледати фотографије истих.

Видојевица астрожурка

У част летњег солстиција и младог Месеца, одржан је нов астрофото party на локацији астрономске опсерваторије Видојевица код Прокупља, у трајању од 19. до 23. јуна. Овога пута уз мене су на астрономској опсерваторији били још четири професионална астронома са Астрономске опсерваторије у Београду: Зорица Цветковић, Раде Павловић, Горан Дамљановић и Милан Стојановић. Време за посматрање и снимање је било више него идеално прве три посматрачке ноћи. Seeing је бивао око 2 а кретао се и до 1,7. Ветар тих вечери је био минималан на неких свега 1-2 м/с а у појединим деловима ноћи је чак и сасвим стајао. Оно што је једино било подразумевано за овај термин у години је да је небо било доста светлије јер је активност била баш у периоду солстиција, односно почетка лета када су ноћи најкраће. То је у пракси значило да ништа од снимања није могло да се почиње пре десет сати увече а завршетак је морао да буде најкасније у 3 изјутра. Дакле, за тих четири сата је морало да се уради што више лајтова. У периоду након 3 већ је долазило до лаганог раздањивања услед ефекта зоре и већ око 4 су птичиче у шуми у највеће цвркутале пред излазак Сунца.

Док је професионална екипа астронома обављала на 60 цм телескопу снимања двојних звезда и удаљених квазара за потребе њихових пројеката, ја сам се овог пута јасно определио за једино исправан начин рада у астрофотографији а то је: један објекат за једну ноћ. Идеја је била да сакупим што више light-ова и да благовремено кренем пре сваког снимања са flat-овима рађеним на заласку. Што се flat-ова тиче њих сам само прво вече пропустио тј. одрадио сам их у зору.

Транзит Венере из Ниша - снимци

Ове године имали смо прилике да присуствујемо једном од најзанимљивијих астрономских појава, а то је транзит Венере. У целом свету астрономи аматери и љубитељи астрономије су организовано посматрали и снимали транзит Венере, пошто је ово био последњи транзит која ће садашња генерација људи моћи да посматра. Наиме, наредни транзит Венере биће тек 2117. године. Више о транзиту Венере можете погледати на сајту Свет науке.

Чланови пројектног тима "Астрономија из фотеље" и АД "Алфа"

У Нишу астрономско друштво "Алфа" и студенстки тим на пројекту "Астрономија из фотеље" (Зоран Томић, Милан Милошевић, Марко Ранчић, Саша Ранчев и Ненад Живић) организовали су посматрање и снимање ове појаве. Снимање је обављено са крова ПМФ-а. Посматрање је било затвореног типа, тј. екипу која је посматрала чинили су само чланови наведених група. Том приликом коришћена су два телескопа. Коришћен је Sky Watcher 150/750 са моторизованом монтажом и Лунтов телескоп 60/500 који је набављен путем пројекта "Астрономија из фотеље".

Једна од фотографија транзита Венере које су тог јутра снимљене

Транзит Венере из Крушевца - извештај

Астрономско удружење "Еурека" је у сарадњи са астрономском секцијом крушевачке гимназије организовалo je посматрање транзита Венере са Багдале. Поред Крушевца, посматрање је одржано у још осам градова у Србији. Детаљније извештаје о посматрању транзита из других места можете прочитати на сајту Астрономски магазин.

Посматрање је почело у унапред заказно време. Милош Станковић је изнео на терен два телескопа. То су рефрактори 60/700 и 60/900. Оба имају заштитну фолију, али један је коришћен за директно посматрање транзита, док је други коришћен за пројекцију. Други телескоп је намерно тако коришћен да би присутни могли да фотографишу транзит Венере. Временски услови су дозволили да се испрати више од првих сат времена транзита. За то време транзит је испратило око 70 људи. Регионална телевизија Крушевац је присуствовала и забележила посматрање. Чак су покушали и својом камером да сниме транзит. Том приликом Милош Станковић је изјавио да је јако поносан што је организовао овај догађај и да је изузетно задовољан одзивом суграђана.

Нажалост временски услови нису дозволили да се сними трећи и четврти контакт Венере и Сунца, али посетиоци су кућама отишли задовољни. АУ "Еурека" ће у летњем периоду за своје суграђане организовати још пуно занимљивих посматрачких акција. На наредном линку можете погледати албум са фотографијама.

Извор: АУ "Еурека"

Симулација транзита Венере 06.06.2012.

На видео снимку можете погледати симулацију како ће се одвијати транзит Венере 06.06.2012. из Крушевца. За снимак коришћен је програм Стеларијум.

Посматрачко вече на Плочама

У суботу 17. марта Миодраг Секулић, Чедомир Станковић и моја маленкост смо отишли на плоче да после дужег времена обавим астрономска посматрања. Искористили смо прилику да нам Секула покаже свој нови тубус који је набавио, да видимо каквих је перформанси у пракси, али и да се на прави начин тестира нови систем са гајдинг телескопа. 

Уместо на стару локацију поред планинског дома, овог пута смо се зауставили нешто пре наведене локације, и то одмах близу главног пута. Након посматрања утврдили смо да је терен одличан за посматрање, чак шта више са те локације види се много већи део неба и светлосно загађење из правца Ниша нам није кварило доживљај ноћног неба. Опрему смо поставили, а ја сам искористио прилику да се окушам у широкоугаоној фотографији. Са собом сам понео свој Никон апарат и статив који сам купио.

Док су Чеда и Секула постављали телескоп ја сам фотографисао Орион. Користим последњу прилику у овом периоду да снимим целокупно сазвежђе. Направио сам укупно 99 снимака са експозицијом од по 8 секунди на Ф13. Можда сам требао нежо мањи Ф број да користим, али у сваком случају фотографија коју сам добио је засита одлична за почетак. Одлично се виде главне звезде сазвежђа и назире се чувена Орионова маглина М42. 

Орион снимљен синоћ

Када је телескоп постављен посматрање је могло да почне. Одмах смо на почетку урадили тестирање гајдинг система за који је утврђено да савршено функционише. Искористили смо прилику да снимимо триплет галаксија у сазвежђу Лава. Секула је подесио параметре на фотоапарату. Док је фотоапарат снимао, ми смо посматрали ноћно небо, провералавли наше знање из астрогнозије и радили смо снимање звезданих трагова. 

Звездани трагови око северњаче

Такође смо фотоапаратом забележили и активности које су се одвијале поред телескопа тако да су снимљене и неколико фотографија на ту тему.

Астрономи у акцији

Посматрање је трајало све до 3 ујутру. Почео је и хладан ветар да дува. Након овог посматрања сви смо стекли ново искуство и упознали смо нову локацију која ће сигурно у будућем периоду бити коришћена за астрономска посматрања, а можда и нека већа астрономска окупљања. Остале фотографије које сам снимио синоћ можете погледати на мом фото албуму.

Фотографије М65, М51 и Марса са телескопа из Новог Мексика

После дужег времена прорадио је телескоп у Новом Мексику групе MyTelescope.com. Зато сам одлучио да искористим прилику и у новој 2012. години направим неколико снимака помоћу овог телескопа. Овом приликом снимио сам објекте галаксије М65 и М51 и планету Марс. М51 сам снимио са експозицијом од 8 х 40 секунди, а М65 са експозицијом 5 х 30 секунди. Марс је снимљен са експозицијом од 3 милисекунде. Уживајте у овим фотографијама.

M51 галаксија

М65 галаксија

Фотографија Марса

Чланак је објављен на сајту Свет науке

Фотографије Horse Head маглине и Плејада

Фотографије Horse Head маглине и Плејаде направио је Миодраг Секулић, секретар АД "Алфа" из Ниша. Фотографије су снимљене са Каменичког виса. За снимање Horse Head маглине коришћен је SW BD ED 80/600 телескоп, flattener 0.85, 15 фрејмова, ISO 1600, exp 60 s, Canon 550d, DSS+PS.

Horse Head маглинa (фото: Миодраг Секулић)

 Плејаде - SW BD ED 80/600 телескоп, flattener 0.85, 15 фрејмова, ISO 1600, exp 60 s, Canon 550d, DSS+PS.

Плејаде - М45 (фото: Миодраг Секулић)

Прве астрофотографије у 2012. години

2012. година само што је кренула, а астрономи широм света су јако активни. Искористићу прилику да у овом чланку прикажем неколико астрофотографија које су настале на самом почетку ове, надам се, јако успешне године за астрономе. У чланку моћићете да погледате фотографије којe су снимили Ђанлука Маси, Миодраг Секулић и ја.

Астрофотографија М42 маглине

 Миодраг Секулић, секретар АД "Алфа" из Ниша и један од најактивнијих астронома посматрача у Србији, направио је одличне фотографије М42 маглине у сазвежђу Орион.

М42 (позната као Орионова маглина) снимљено је на Видојевици (н.в. 1155м). Од опреме коришћен је телескоп њутн 200/1000 не екваторијалној монтажи са праћењем. За снимање коришћен је Canon EOS 550D фотоапарат. Напављено је 10 снимака, ISO 1600, са експозицијом од по 1 минута. Фотографије су обрађене у Deep Sky Stacker-у и Photoshopu. Очекујемо од Миодрага још пуно одличних астрофотографија других занимљивих објеката на ноћном небу.

Више о овим фотографијама, али и другим фотографијама и текстовима Миодрага Секулића погледајте на сајтовима Свемир, Астрономски магазин и АД "Алфа".

Орионова маглина (М42) - Миодраг Секулић

Извештај гимназијалаца о акцији "Новембарско астрономско вече"

На сајту крушевачке гимназије чланови астрономске секције су написали кратак извештај о одржаној акцији у новембру месецу. Заиста ми је драго да су позитивно оценили целокупан догађај и надам се да ће у наредним посматрачким акцијама бити још више чланова секције који ће узети активно учешће. На сајту крушевачке гимназије можете прочитати извештај.

Снимак Јупитерове ротације

Фотографија Јупитера  - Виртуелни Телескоп

Јупитер је највећа планета у Сунчевом систему и честа мета посматрача небеских тела. Захваљујући савременој технологији настао је велики број фотографија и видео снимака Јупитера. На последњем посматрању које је астрономско удружење "Еурека" организовалио главни објекат који смо посматрали био је Јупитер и направили смо велики број снимака. Свакако ако желите да имате што квалитетнију фотографију или видео снимак Јупитера потребно је да имате поред квалитетног телескопа и добре камере и добре временске услове, тј. да атмосфера буде стабилна.

Ђанлука Маси из Виртуелног телескопа (аутор блога Star Words: Thoughts about the Sky) је направио заиста одличан снимак Јупитера. Наиме, користио је Celestron телескоп од 14" и SBIG ST8 ЦЦД камеру. Снимио је око 1000 фотографија Јупитера и од њих је направио виде на коме можемо видети како Јупитер ротира. Иначе, период ротације Јупитера је краћи од 10 сати. На наредном линку можете да погледате снимак који је Ђанлука направио.

http://virtualtelescope.bellatrixobservatory.org/jupiterrotation2011.html

Новембарско астрономско вече на Јакши

За петак 18. новембар планирана је једна од последњих астрономских посматрачких акција у Крушевцу за 2011. годину. Посматрање ће се одржати на игралишту Јакша (преко пута градских базена) са почетком у 21 час и планирано је да посматрање траје најкасније до 23 часова. За то вече планирано је да се посматрају Јупитер и његови сателити (Ио, Европа, Ганимед и Калисто), Плејаде (у народу познати као влашићи, М45) и покушаћемо да посматрамо Андромедину галаксију и Орионову маглину, ако нам позиција објекта на небу у односу на терен одакле вршимо посматрање то дозволи. Од опреме понећемо телескоп рефрактор 60/700, двоглед 12х50 и наравно ако неко од посматрача поседује своју опрему (било двоглед или мали телескоп) може да га понесе са собом и на тај начин да допринос овој посматрачкој акцији. Акцију је иницирао члан астрономског удружења "Еурека" Милош Станковић.

Поред посматрања планирана је и кратка прича о објектима које посматрамо и прича о сазвежђима и оријентацији у простору. Зато нам се обавезно придружите и хајде да заједно упознамо новембарско небо и сазвежђа изнад нас.

Фотографије астероида 2005 YU55 са вечерашњег посматрања

Вечерас је са почетком у 21 час по нашем времену (20 часова по УТ времену) Ђанлука Маси (Gianluca Masi) и Виртуални Телескоп (Virtual Telescope) организовао посматрање и снимање астероида. Иначе овај астероид је заиста окупирао пажњу светских медија. Више о овом астероиду прочитајте на сајту википедије. Вечерашњем посматрању је присуствовао велики број посетилаца из целог света (за 36 сати пре почетка ове активности Виртуал Телескоп сајт је посетило преко 36000 људи), а најава овог догађаја објављена је и у светски познатом часопису Sky&Telescope. 

Поред обичног посматрања и преноса фотографија које су прављене Ђанлука је одржао изврсно предавање о астероиду, када је откривен, о његовим карактеристикама, брзини кретања и последњи елемент је демонстриран путем фотографија. Иначе, посматрачи су имали прилику да виде како се може снимити астероид када се врши његово праћење и када се не врши праћење астероида. Све фотографије са вечерашњег посматрања су могле да се скину и сачувају на рачунарима корисника. Овај догађај је био ексклузивни, што значи да је требало платити одређену новчану накнаду да би могло да се учествује на њему, јер као што знамо сви пројекти да би били одрживи морају да остварују одређени приход, па и Виртуелни Телескоп. Посматрање је трајало око 1 сат и 30 минута и направљено је доста фотографија различите експозиције, а овде ћете имати прилику да видите неколико најлепших по мом избору. 

Обрађени снимак кретања астероида без праћења истог (експозиција 4 минута, фото: Ђанлука Маси)

Снимак астероида са праћењем истог (експозиција 1 минут, фото: Ђанлука Маси)

Комета Garradd C/2009 P1

За време посматрања на Багдали пре пар дана у разговору са Предрагом Агатоновићем дотакли смо се теме комете Garradd C/2009 P1. Она је сада одлично видљива и може се видети и кроз мање аматерске телескопе. Рекао ми је да је посматрао комету са другарима и да су је баш видели како пролази близу (барем са тачке гледишта земљана) поред збијеног звезданог јата М 71. Објаснио ми је да је то заиста предивно посматрати и заиста јесте тако. Имамо среће да у данашње време интернета можемо сви да видимо овакве догађаје захваљујући људима који то сниме и поделе са нама путем youtube мреже. Предраг је овај линк окачио на facebook, а ја сада то делим са вама. Погледајте клип.