Лов на екстрасоларне планете

Астрономија је изузетно захвална наука када је реч о популаризацији. Занимљива је што омогућава великом броју љубитеља астрономије, или како се другачије зову астрономи аматери, да учествују у реализацији астрономских истраживања. Заправо, све активности које грађани спроводе у домену науке и допринос истраживањима у тим областима спада у групацију "грађанска наука" (енгл. Citizen Science). Брус Левенстајн је дао две интересантне дефиниције овог појма:

1. Грађанска наука је укључивање ненаучне јавности у доношењу одлука које имају научну или техничку тежину
2. укључивање научника у демократским и политичким процесима.

Термин се примењује још од 80-их година, али можда данас добија посебно на значајну захваљујући развоју. Заправо пројекти оваквог типа имају значаја не само што омогућавају јавности да се укључе у научна истраживања, већ путем едукативних програма омогућава да се наука промовише и јавност стекне бољи увид у оно шта се у науци дешава. Због тога је астрономија јако корисна јер омогућава да се велики број људи укључи у овакве програме, па стога је један од циљева бројних пројеката које научне институције данас спроводе организација и реализација оваквих програма.

Вероватно сте чули за пројекат "Зуниверзум" (енгл. Zooniverse). Пројекат представља групацију већег броја мањих пројеката које омогућавају јавности да применом реалних података до којих су научници дошли истраживањем, да се активно укључе у њихову анализу и тиме помогну у бољем разумевању проблема којима се та истраживања баве. Захваљујући развоју информационе технологије, анализа података је доста поједностављена, јер не морате проћи напорну обуку, већ имате у графички одлично направљеном окружењу направљене обуке за рад, а помоћу интерактивног интерфејса можете обрадити податке и изнети научницима закључке до којих сте дошли. 

ЕГУ 2014 конференција у Бечу

У Бечу је од 27. априла до 2. маја одржана Генерална скупштина Европске уније геонаука (ЕГУ). Овоје била приликада се представе млади научници из области геонаука, али и искуснији са својим истраживачким радовима. ЕГУ је унија која је посвећена прегледу постигнутих резултата у геонаукама, планетарним и просторним наукама за добробит човечанства. Основана је у септембру2002. године спајањем Европског геофизичког друштва и Европске Геонаучне уније. Седиште ове организације је у Минхену, Немачка. То је непрофитна међународна заједница научника са преко 12.500 чланова из целог света. Чланство је отворено за појединце који се професионално баве истраживањима или студијама у оквиру геонаука или сродних наука.

Прва регионална конференција о промоцији науке

У Београду је 2. и 3. октобра одржана прва регионална конференција за промоцију науке под називом SCIProm. Ово је нешто што је сваки промотер науке у Србији и региону једва чекао. Просто је невероватно да постоји пуно нас који се бавимо промоцијом науке и то са циљем да заиста помогнемо нашем друштву да се унапреди. Век у коме живимо је век знања и данас је време да се међу заједницама шире исправне вредности, а то је да је знање важно и да живимо у друштву знања. Да није било великих светских умова као што су Никола Тесла, Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Алебрт ајнштајн, Исак Њутн итд. ми данас не би напредовали и били где јесмо. Важан елемент у свему наведеном играју и промотери науке који представљају спону између друштва и научника. Због тога је покренута конференција, да се промотери окупе, а да ли је конференција испунила очекивања промотера који су на њој учествовали, можете прочитати у наставку текста.

Међународна "BELISSIMA" конференција

У Београду је одржана конференција "Future science with metre-class telescopes". Конференција је организована у оквиру пројекта "BELISSIMA", а посвећена је малим телескопима, величине до 2-3 метра.

Конференција је обухватала 8 тематских области, а три од њих су "astroinformatics, Virtual Observatory and computer modeling", "networking, robotic telescopes and instrumentation" и "education, public outreach and popularization of astronomy".

Вулкани око нас

Мало је оних који знају да је рана историја наше земље (Србије), мимо политичких ствари, била вулкански веома активна. Већина од тих вулкана су угашени. Вероватно никад више неће прорадити сем при удару великог астероида када би вероватно пробио тектонску плочу. Једини остаци раније вулканске активности да још еруптирају на неки начин су термални извори као и радиоактивне бање. Такве бање су Нишка бања, бања Трепча и тако даље. То је све што се дешава. Нема потока истопљених стена, земљотреса пред ерупције и слично.

Експлозија вулкана

Линк ка целом тексту на сајту Астрономског магазина:
http://www.astronomija.co.rs/nauka/geologija/5690.html

Хладни талас изнад Европе

Температуре се спуштају испод -30ºС. Постепено ублажавање временских неприлика у Европи се очекује крајем следеће недеље.

Мапа показује аномалије температуре изнад Европе и западне Русије од 25. јануара до 1. фебруара 2012. Ове аномалије су засноване на температурама површине земље посматране од стране НАСА - иног сателита Терра. Подручја са просечном вишом температуром су црвене и наранџасте боје, а са нижом просечном температуром су у нијансама плаве боје. Океани и језера су сиве боје. У већини региона температуре су знатно испод нормалне. Неке од најтежих температурних аномалија јавља се у северозападној Русији и око Црног мора.

Хладни талас изнад Европе

Метеоролог Jeff Masters објашњава да разлог за изузетно хладне и снежне зимске временске услове у Европи лежи у понашању џет стрима или млазних струја. Џет стрим је појас јаких ветрова који дувају брзином од 200 до 500 km/h од запада према истоку око целе Земље. Налази се у горњим слојевима атмосфере између тропосфере и стратосфере у слоју који се зове тропопауза на висини 10 -15 km изнад Земљине површине. Млазне струје се на северној хемисфери крећу у средњим географским ширинама између субтропског и поларног климатског појаса, у такозваном умереном појасу. Ова ваздушна струја делује као линија разграничења између хладног, поларног ваздуха на северу, и топлог из суптропске климе на југу.

У просеку, џет дува директно од запада ка истоку али у току године мења правац, зими се помера према екватору а лети према полу. Поприма облика неправилних таласа, због ротације Земље. Ове зиме млаз има облик високих таласа, са необично великим бреговима и дољама на север и југ. Када се млаз испупчи према југу, он омогућава преливање хладног ваздуха из поларног подручја према југу. То је оно што се догодило у Европи у протекле две недеље. Џет се често "заглави" у једном од ових високо увијених облика, омогућавајући тако упоран период екстремних временских услова. Jeff Masters каже да су ово најхладнији дани Европе од фебруара 1991.г.

Извор:

http://www.vuk.edu.rs

http://earthobservatory.nasa.gov/IOTD/view.php?id=77126&src=fb

"Лабораторија славних" 2012

Британски савет и Радио-телевизија Србије позивају младе научнике, студенте и истраживаче у области природних и техничких наука да се пријаве за "Лабораторију славних"  (FameLab), шесто издање међународног такмичења за избор најбољег младог комуникатора науке у Србији.

"Лабораторија славних" је такмичење намењено младим људима (18-35 година) који студирају или раде у области природних, техничких наука или математике. Оно што је потребно јесте да имају идеју како да у само 3 минута објасне неки научни концепт пред стручним жиријем, публиком у студију и ТВ камерама на забаван, јединствен и оригиналнан начин. Излагање треба да буде научно исправно, али и разумлјиво за публику која се не бави науком. У неколико једноставних речи, за успешну презентацију у "Лабораторији славних" потребни су - квалитетан садржај, јасно излагање и харизма такмичара.

Победник националног такмичења у Србији и ове године ће представљати Србију на међународном финалу "Лабораторија славних" које се одржава у јуну месецу у британском граду Челтнену. Најбољи такмичаеи освајају вредне новчане награде: прво место (80.000 динара), друго место (60.000 динара), треће место (40.000 динара), награда публике (20.000 динара). Поред тога, за све финалисте обезбеђен је тродневни тренинг у области комуникације науке који ће водити британски медијски тренер.

Такмичење "Лабораторија славних" широм света организује Британски савет у сарадњи са Фестивалом у Челтнену, а главни партнер у Србији је РТС.

Више инфомација о условима конкурса, као и формулар за пријављивање налазе се на Интернет адреси www.britishcouncil.rs/famelab

КОНКУРС ЈЕ ОТВОРЕН ДО 7. МАРТА 2012. ГОДИНЕ

Утисци са овогодишњег фестивала науке у Београду

Овогодишњи фестивал науке у Београду је био сигурно један од најуспешнијих фестивала до сада. Како је Немања Ђорђевић на затварању изјавио, обичај је да непарни фестивали остваре успешне резултате и велику посећеност. На овогодишњем фестивалу програм је био разноврстан. Поред интерактивних поставки у Клузу организоване су научне дебате у Театру Бојан Ступица.

Процењује се да је фестивал посетило преко 21000 људи што је до сада најмасовнија посета сличној манифестацији у земљи. Било је преко 300 научника и 32 научне институције као учесници, али и учесници из Аустрије, Француске, Швајцарске, Естоније, Шведке и Хрватске.

Шта ће бити са нама 2012? II

Претходни текст о евентуалним опасностима које носи 2012. година је био изузетно читан. Том приликом сам добио нека питања на која ћу овде одговорити.

Линк ка целом тексту:
http://www.astronomija.co.rs/ivot/5123-ta-e-biti-sa-nama-2012-ii.html

Нечастиви CERN :)

Само су две ствари бескрајне, свемир и људска глупост। За ово прво нисам баш сигуран।
– Einstein।



Линк ка тексту:
http://www.astronomija.co.rs/relaksacija/5096-neastivi-cern-.html

Фестивал науке у Београду и "Како сам изазвао светску економску кризу?"

Ове године у Београду на четири локације одржаће се по пети пут Фестивал науке. Мото овогодишњег фестивала је "Падам на памет". Идеја фестивала науке јесте да грађане упозна са науком и да им кроз разна занимљива предавања, целодневне поставке из многобројних области науке, али и експеримнете, изложбе приближи и покаже значај науке за развој неке државе. На фестивалу биће за всакога по нешто. Фестивал ће трајати од 2. до 4. децембра са почетком од 11 часова до 20 часова на четири локације: РК Клуз, СКЦ, Галерија НБС и Ступица. Из године у годину фестивал бележи све већи број посетилаца, па је за очекивати да ће ове године бити много више посетилаца него прошле године. Више о фестивалу науке можете погледати на њиховом сајту и упознати се са програмом и локацијама поставки и предавања за сва три дана фестивала.

Остали извештаји о фестивалу науке "Дани Еуреке"

Према извештају главног организатора на овогодишњем фестивалу науке "Дани Еуреке" броју посетилаца је око 700. Ово је заиста велики успех за ову манифестацију посебно јер се организује тек другу годину за редом и зато што је за разлику од других сличних манифестација имала занимљиву дефиницију улазница, тј. посетиоци су трабли да донесу пластичне или стаклене флаше на реицклажу. Овај поступак организатора је свакако за похвалу јер је доказ да је у свест наших грађана дубоко ушла идеја о потреби за чистијом и здравијом околним, али и концепт одрћивог развоја који у себи подразумева претходно наведено.

Ево и комплтног извештаја главног организатора, крушевачке гимназије.

Фотографије са фестивала науке "Дани Еуреке"

Фотографије са овогодишњег фестивала науке "Дани Еуреке" у Крушевцу можете погледати на следећем линку.

Кратка историја мера за дужину

Ко је први дошао на идеју да мери дужине неком референтном вредношћу не знам, али пстоји велика вероватноћа да су то били мушкарци :). Поред потребе да се зна шта коме припада и колико је велико иманје, мушкарци још од памтивека до дана данашшнјег имају потребу да се представљају мерама.